Nova prilika i odnos prema konju

Ovih sam dana malo surfala po netu, čitala forume, stranice i naišla na nešto što i mene samu već dugo vremena muči.. Otvaram ovu temu kako bih čula nešto od vas, vaših iskustava i mišljenja.. Ima mnogo konja koji nisu imali bajno djetinjstvo ili općenito prošlost.. Nažalost, ima ljudi koji takvim konjima nežele pružiti nikakvu priliku nego ih odbace bez imalo truda.. Takvi su konji otpisani i s njima se ne treba zamarati, ipak je konj za mnoge potrošna roba! Uglavnom u sportskim krugovima,ali i na raznim farmama i ranchevima gdje više od pola vlasnika niti nezna što je konj?! Prvi sam se put susrela s takvim konjem na svojem ranchu.. Ta je kobila došla k nama ispijena, mršava, lijena, nezaiteresirana i prestrašena.. Bila je izrazito mirna i mazna, nedostajalo joj je ljudske brige i ljubavi.. Došla je k nama kao školski konj, no napočetku je u školi jahanja bila nezaiteresirana, spora i troma..ja sam bila jedna od prvih koja je učila s njom.. uvijek mi se sviđala i na prvi tren smo se skompale.. ja početnica a ona tako mila i draga.. međutim kada sam sjela na nju, na početku je sve bilo ok, ali kad smo krenule s kasom, trebalo je puno tjeranja glasom i tijelom kako bi krenula.. s vremenom je uz puno strpljenja ona naučila puno, stekla je ponovno povjerenje u ljude, a i samu je mene puno naučila.. kada smo trebale prvi puta u galop, to je bio ujedno i jedan od prvih puta da je moj trener vidio tu u kobilicu da galopira.. trebalo nam je desetak minuta dok smo ju „nagovorili“ da krene.. i kada je krenula, isprva kenterom, meni je bio prvi put i nisam bila sasvim sigurna u sebe, a ona.. ona kao da nije znala galopirati, kao da je dio nje umro.. nakon par krugova u manježu, postala je sigurna u sebe, i ja sam bila sigurnija.. kobila je ubrzala bez trenerove riječi, i kasnije smo ju jedva usporili jer je i sama pokušavala krenuti u galop.. osjećala sam se kao da je izgubljeni dio nje, vraćen.. ponovno je postala konjem.. trener je rekao da nije mislio da naša štićenica to može.. tj da može biti tako brza i puna volje.. nisam ni ja to očekivala, kobila nas je oboje iznenadila svojim sposobnostima i pokazalo se da se nas trud isplatio.. kroz školu smo nastavile raditi zajedno.. bez sedla, svakakve vratolomije od toga da sam stajala na njenim leđima i tako smo same hodale u manježu, do ležanja na njoj, od jahanja naopak.. toliko smo bile dobre prijateljice i imale povjerenja jedna u drugu da mi je svašta dopuštala.. osjećala je što osjećam za nju i koliko mi znači.. ova mi je kobila od samih početaka pokazala da nikada nije kasno, nikada ne treba odustajati, sve je moguće ako imaš dovoljno volje i truda.. zato ne mislim da bi se i jedan konj trebao otpisati.. niti jedan konj nije raga, za klaonicu, nesposoban, svaki je vrijedan truda i ljubavi.. I ujedno i u radu sa mladim konjima, imam par slučajeva gdje mladi konji trunu u stajama, s njima se ništa ne radi.. a imaju toliko potencijala kada im se pruži prilika.. prisni su, željni pažnje i ljubavi, no za njih se nema vremena.. i onda se sve pokuša nabrzak, pa je konj kriv.. eto.. ja sam puno napisala i neznam hoćete li shvatiti što sam ovime zapravo željela reći.. no zanima me jeste li i vi imali sličnih iskustava sa maltretiranim školskim konjima ili općenito sa konjima koji nisu imali lijepu prošlost.. kako ste postupali?

prelijepo napisano...

Slažem se
Jako lijepo napisano

i ja potpisujem cure..ja nisam imala takvih iskustava..

predugačko je, neda mi se čitat

ni meni

Evo ja sam nedavno nagovorila ljude da daju kobilu na ujahivanje.
Radi se o lipicanki Gaetani staroj 6 godina koja u svom životu NIKADA nije bila na zelenom pašnjaku već je dane provodila isključivo u štali na vezu s kravicama.

Vlasnica je majka od mojeg prjatelja kojem se jako svidjelo jahati Bolero i voziti s nama u kolima pa smo ih nekako nagovorili da naprave nešto za tu kobilicu.
Kobila je 6 godina provela u štali, a sada joj se radi ispust i boks u kojem će biti slobodna.

Trenutno je curka na ujahivanju, mislim da je puno bolje da se ta kobila jaše ponekad nego da stoji u šali vezana uz kravu.
Evo kobilice ( slikano kad je došla na ujahivanje )

i se pocelo sta radit s njom?

Jadna kobila .. Piši nam kako je sada? Kako ide ujahivanje?

Sada joj je ok, na ujahivanju je već 20- tak dana i koliko ja znam samo se radi na odnosu s ljudima i upoznaje okolinu. Pošto kobila ne zna ništa pa tako ni hodat na povodcu, ni što je to trava, baš ništa pa je polako privikavaju na sve to.

Tamo ima jednog malog ždrijebca pa se sad može i s drugim konjima družiti

Jvit ću kako ide.

Baš mi je drago.. Bravo što si to pokrenula

A bravo Jasmina, bas mi je drago

Inace, kobilica je bas lijepa

Meni se isto sviđa iako baš ne volim lipicance, ali ona ima prekrasnu glavu

Ara je napisao/la:

trebalo nam je desetak minuta dok smo ju „nagovorili“ da krene..

Isti je slučaj bio s kobilom suzy u mom klubu,nije nikog slušala jer je prijašni vlasnik bio jako strog prema njoj...........no sad se sa svima skompala i sve je ok,samo joj je trealo malo pažnje.....

Ajoj sirota kobila... Mislim da je to najgora kazna za konja da tak po cijele dane bude na vezu i nema priliku prosetat se i pasti travu... Uzas. Jasmina skidam kapu sto si ih nagovorila!

Khm...druga strana medalje je ipak malo gora....
Pošto je kobila stajala na vezu 6 GODINA nije imala prliku za razvijanje tetiva i mišića...mišići još ajde de, ali tetive su joj jako loše, čak do te granice da će teško nositi jahača jer bi joj mogle stradati noge

Ipak u nadi je spas, a moja nada izgleda ovako....kobila će dobit boks, i kakav takav ispust u kojem će boravit bar pola dana, pa makar za samo lijepog vremena što je puno bolje od 6 godina veza.
A sad što se jahanja tiče...oni ionako ne znaju jahati, znaju bit na konju, a kobila je lipicanka i vjerojatno će biti temperamentnija pa će se njihovo jahanje svesti na jednom tjedno po pola sata do sat i to nekog šetanja...nadam se....

Tako da sve u svemu...ima dobrih i loših strana tog ujahivanja, ali nadam se da će s vremenom to biti bolje za kobilu.

ajde drzim fige !

valjda če sve bit u redu

Kobilica se vratila doma. Ne baš toliko ujahana koliko bi trebalo, ali...uglavnom, može se jahat ali uz drugog konja, sama ne želi nikuda...doduše možda se to promijeni sad kad će biti solo i neće čut druge konje oko sebe.

Samo da vas podsjetim..
Prije


Sada...







Novi/stari dom

Ispust



lauf štala

Ajme koja razlika! Svaka čast, izgleda kao drugi konj! Kobilica je predivna! Skidam kapu!

Ne možeš ju prepoznat...stvarno je prekrasna ...zaslužila je tu drugu priliku...

potpis.jako ljepo

Ja mislim da sam tu kobilu vidjela
jel ta kobila bila možda na ujahivanju u Virovitici?

Bila je kod Alena, sad je doma

Ajme odlično izgleda.. prekrasna je.. svaka čast..